Mi eto, pređosmo opet granicu. Vratili bratanicu, more je more, ali i snajkina je rodbina, a i društvo čeka, malo kod babe i dede, pa opet Grecija. Ovog puta petak pred vikend između jula i avgusta. Svi nas plaše velikim gužvama, uključujući i Auto-moto savez i njihove kamere. Čekanje, gužve, haos. Broj zaraženih stabilno oko 3000 u Grčkoj, kod nas deset puta manje, kao….. kao da im uopšte možemo verovati, kao da nas nisu tooooooliko toliko lagali. Bar trend pogađaju. Do skora nisam znala nikog ko je dobio koronu u poslednje vreme, pa sam onda počela da saznajem, te od kolegičinog muža poznanik, pa rođakine drugarice drugarica…. oseća se porast bez obzira na stvarni broj.
U Predejanima niko ne nosi masku, kao i retko ko u Srbiji. Što reče žena u bakalnici: A vi, komšinice ne odustajete od maske? Kao da je to stvar moje odluke, kao da me ne davi glupa masketina na 40 stepeni i kao da mi nije (što reče jedan moj kolega) muka meni od mene dok je nosim, i kao da, u krajnjem slučaju, ja to radim samo zbog sebe, a ne i zbog drugih, i to onih koji se nisu izvoleli vakcinisati već čekaju šta će biti sa nama zavedenim glupanima koji verujemo da se lekovi, pa i vakcine prave da leče, a ne da sterilišu i prate ljude (mislim, to da nas prate, prate nas i tako i tako, pričajte o nečemu dok je pored vas telefon i videćete kako će vam odmah stići poruka koja ima veze sa onim što ste rekli, ali ej… vakcine! Halo! Ne moraju da nas bodu da bi nas pratili, sami smo sebi prikačili predajnik)
Što se gužvi tiče, za divno čudo, nije bilo strašno. Pola sata do 45 minuta, nikakvih problema. Jedva čekam taj mali šengen pa da samo prozujimo kroz Makedoniju, a ako se naljutimo produžimo i do Albanije. Kroz Makedoniju ne plaćamo drumarinu, kartica koju su nam poklonili za jedan odlazak i povratak zato što je naš predsednik njima poklonio vakcine može se dopuniti i kad idete sledeći put, tako da prolazimo na punktu gde ništa ne čekamo, samo prislonimo karticu i jupiiiiiiii…. Evropljani na susednim punktovima koji vade pare ili platne kartice sa zavišću nas gledaju, i misle, eh, kakvog mi imamo predsednika…
Smešno je to. Vlast uradi hiljadu loših stvari, mi ništa, kao da je to baš ono što smo hteli, i rast cena, i smanjenje penzija, i beskonačne tirade u zdrav mozak, i silne afere, neverovatne afere, droga, oružje, korupcija, trgovina ljudima, a onda uradi jednu dobru stvar, nabavi vakcine, dovoljan broj raznih vakcina, višak vakcina, organizuje vakcinisanje, sve profunkcioniše neverovatno…. i mi nećemo da se vakcinišemo. Hoćemo, ali ne u dovoljnom broju. Nećemo sada. Da malo sačekamo. Kad dođe leto. Da ne plaćamo PCR.
Da vidimo šta će biti sa onima koji su se vakcinisali. Pa ako oni preteknu, onda ćemo možda i mi. A možda i nećemo. Jer ako su svi vakcinisani sem mene, onda ja ne moram da se vakcinišem. Ja sam onda zaštićen.
A u Grčkoj korona ne postoji. Grci smatraju da ih lažu u potpunosti.
Grci prvo, ne veruju u koronu. Grci drugo, ne veruju u vakcine. Grci treće, ne veruju u brojke koje se objavljuju (što mi to nešto poznato).
Ali, za razliku od nas, Grci misle da vlast povećava brojeve. Zašto? Pa da bi dobili pare. Evropa nikad neće pustiti da propadne kolevka njene civilizacije. Evropa će uvek davati pare za Grčku. Zato Grčka misli da vlast naduvava cifre. Kao što je prošle godine mislila da vlast smanjuje cifre i da su im turisti najveća opasnost. Grci su prošle godine jedno vreme bili tako zatvoreni da Solunjani nisu mogli ni do svojih vikendica udaljenih dvadesetak kilometara.(ne samo penzioneri ko kod nas, nego niko). Pre toga nisu mogli ni da prošetaju plažom.
To jeste jezivo. Propast sveta je za Grke i to što nisu radile kafane. Jer njima su kafane uvek pune. U selima u brdima, doduše samo muškarci sede po ceo dan uz uzo i cipuru, dok žene po kućama rade ko zna šta, to jest sve. U nedelju, posle crkve cele porodice na doručak u poslastičarnicu, pekaru, kafić, tri u jedan. Posle svi na ručak. Uveče, opet su svi u kafani.
Kriza kafanu ne pogađa.
A ni korona Grčku. Po njima se ne bi reklo da se išta događa.
E…ali….
Za razliku od nas….
U Grčkoj se poštuju zakoni. Poštuju se donete mere. Grci demonstriraju, da. Uglavnom Atinjani, ali bejahu i neke demonstacijice u Solunu.
Ali, nezavisno od toga, ako kažu da se nose maske u zatvorenom, (do skora i na otvorenom) nose se maske u zatvorenom. Ako u radnju mogu da uđu samo dva čoveka, onda ne puštaju nas troje iako smo ista porodica. Šta to njih briga. Propisi su propisi. Samo jednom, JEDNOM, sam videla da je u radnju ušao čovek bez maske, i prodavačica ga je isterala, skoro histerično.
To nikad nisam videla u Beogradu, mislim to, da je prodavac i samo opomenuo mušteriju da stavi masku.
Prodavačica inače, takođe, kao i većina Grka, ne veruje da uopšte postoji korona, a kamoli da mere daju rezultate. Ali tako je propisano. A propisi se, kažem, moraju poštovati.
Tako na plaži, kao i u baštama, mada izdaleka izgleda da su jezive gužve, pogotovo vikendom, postoji rastojanje između ležajeva i stolova i niko od gostiju ne nosi maske. Nije obavezno.
Svi kelneri, svi do jednog, ih nose. Zato što je za njih obavezno.
Zabranjena je živa muzika, i mi je ne videsmo niti čusmo ni u jednom ugostiteljskom objektu, iako smo je, onako srpski, iz radoznalosti, tražili i nismo mogli verovati da je nema.
Prosto je.
Ako hoćeš da živiš u uređenom društvu, moraš poštovati zakone tog društva.
Moraš poštovati društvena pravila.
Možeš da se boriš da promeniš te zakone i ta pravila, ali svaka borba traži žrtve.
I toga moraš biti svestan.
Jer uređeno društvo je skup kompromisa.
I moguće je da je tačno ono: što veći kompromis, to veća šteta od njega.
Moguće je da će se pokazati da smo mi čipovani stvarno bili zavedeni i prevareni. Možda smo opljačkani i otrovani. Možda su vakcine (ove vakcine, da naglasim, jer neke druge smo svi itekako svojevremeno primili) najveće zlo još od Hitlera.
Nema garancije. Pa ima li je za bilo šta?
Ali šta drugo da radimo? Neki lekari, i to ne dva ili tri, ne deset ili pedeset, nego hiljade lekara iz celog sveta su se mesecima borili da naprave tu vakcinu. Stvarno verujemo da oni svesno žele da nas truju?
Izgleda da niko ne može da nas natera da se vakcinišemo.
Onda mora da nas natera da poštujemo pravila.
Kao Grci.
Koliko god da nam se to ne sviđa.
Kao što se ne sviđa ni Grcima.