Znači grčki.
Pomisliš, hajde, što da ne, kad već letuješ tamo, kad imaš gde i s kim, kad možeš da odeš kad hoćeš (sem kad te ne zezne gobalni lokdaun ili nešto drugo globalno, ili nešto lokalno, ili…ali dobro), kad već misliš da provodiš toliko vremena s Grcima, pa što onda ne bi naučio grčki.
Engleski znaš, možda i još poneki jezik, e, ali…. ne znaju ti Grci to.
Veoma malo Grka govori bilo koji jezik sem sopstvenog.
Ali zato taj sopstveni, maternji, govore kao da ih jure besni psi i da se mogu spasiti samo ako izbacuju čitave kobasice reči i to brzo, brzo, sve brže i brže.
Grčki je jezik koji ima, recimo, pet padeža, dakle za dva manje od srpskog. Imenice im se menjaju po rodu, broju i padežu, kao i kod nas. Sve je to, naravno, komplikovano, ali nije nepoznato, bar nama sa ovih prostora. Konstrukcije su im slične našim, nema slaganja vremena, često govore, otišao sam DA uradim to i to, imaju i mnoge slične izraze kao i mi.
Slova su im, naravno, nekrštena. Zeznuli su one koji pišu ćirilicom i zeznuli su one koji pišu latinicom. Zeznuli su i one koji su mislili da znaju alfabet, koji su izvežbali tokom školovanja ono što grčka deca uče po dve godine, recimo, kako se pravilno piše RO i KSI. Imaju i neka pravila za čitanje, ne baš toliko jednostavna kao kod nas, ali mogu se brzo savladati.
Ali, brate…
Prvi šok sam doživela kad sam shvatila da BETA nije BETA nego VITA, iako imaju alfabet. Pa, dobro, reći će neko, ni naše B nije BUKI iako se kaže azbuka.
Ajde to… Ali da nemaju znak pitanja već ; ? Da, da, tačka i zarez se nalaze na kraju upitnih rečenica.
Onda akcenti koji potpuno menjaju smisao reči. „Pote“ sa akcentom na prvom slogu znači „kada“, a „pote“ sa akcentom na poslednjem slogu znači „nikada“ . (!!!) Shvatate?
Pa onda, ono što meni lično smeta su te promene u samo jednom slovu i eventualno akcentu koje označavaju sasvim drugo glagolsko vreme.
Tako da, iako smo i mi potpuno nenormalni po pitanju glagolskih vremena, bar nam se nastavci jasno razlikuju : kup-iti, -ujem, -io sam, -ovaću….
Oni zamene s i z, mrdnu naglasak ili dodaju „ta“ ispred i rešili su problem.
To za pravilne glagole, kojih nema baš mnogo. A tek nepravilni….
Ali na sve to, ko što rekoh, pričaju kao da su pripadnici neke tajne sekte čiji je cilj da nikad niko ne razume ono što oni govore, ma koliko glasno govorili.
Kako je to moguće? Glasovi su im uglavnom kao i naši, sem onog „t“ i „d“ kao u engleskom, kad pričate dok vam je jezik između zuba, i malo otvorenijeg e, kao da se kreveljite.
Kako onda? Zašto ih je, k vragu, tako teško razumeti?
Grci, rekla sam, govore neverovatno brzo. Grci, zatim, skraćuju reči, prosto imaju mnogo kratkih, vrlo sličnih glagola koji su nepravilni i koji međusobno imaju potpuno različito značenje. „Ta do“-videću „Ta po“-ići ću, iako su im infinitivi potpuno različiti, „vlepo“ i „pao“ , vidim, idem….. pa čekajte…
Nisam lingvista, al’ mogu da pogledam, što reče onaj.
Mi Srbi, kad čujemo da neko pokušava da priča srpski, prosto smo oduševljeni. Lice nam se razvuče u glupavi kez, i čak i ako je neverovatno smešan pokušaj tog stranca, mi ga hrabrimo, divimo mu se, i zahvalni smo mu što se trudi da govori naš jezik. Grci smatraju da je svako ko ne govori grčki u najmanju ruku ometen u razvoju. Onaj koji malo govori grčki, taj je još više ometen u razvoju, jer se trudi a ne uspeva mu. Ne samo to, nego stvarno nema ni razloga da se trudi, trebalo je da nauči jezik ko mali i da ga zna.
Trebalo je da se rodi kao Grk.
Mi, kad pričamo sa strancima na srpskom, pričamo polako, razgovetno i glasno, možda preglasno kao da su ljudi gluvi, ali Grci pričaju glasno, nerazgovetno i brzo, kao da smo gluvi i glupi, te nam spasa ionako nema.
Ne mogu to da razumem. Zašto mesar u prodavnici, ili ljubazna bakica u vodi, kad čuju da malo govorimo grčki počinju da govore sve brže i brže, iako smo im evidentno simpatični. Samo jednom smo uspeli da beskrajno ljubaznu i glagoljivu kelnericu umolimo da govori polako. I gle, čuda! Lako smo razumeli da nema biskvita uz kafu, ali može da donese čips za gospodina. Nije to tako teška rečenica.
Mislim da je stvar u tome da Grci jednostavno smatraju da je njihov jezik tata svih jezika i kao takav predodređen da ga svi govore, a, pri tome, oni sami, Grci, ne moraju, čak i ne treba da uče nijedan drugi jezik. Pokupili su oni par engleskih fraza, znaju i srpske reči u nekim delovima, ali neverovatno je da ogroman broj mladih Grka u današnjem svetu engleske jezičke dominacije, ne zna engleski. Ako ga pomalo i zna, nikad ga neće pravilno izgovarati, a tvrdo dž će zauvek ostati ono slovo između c i z koje je Vuk zaboravio u našoj azbuci.
Ipak smatram da tu nema zle namere, već prosto nerazumevanja.
Nisu učili strane jezike. Uglavnom. To jest, učili su po potrebi, znala sam dosta Grka koji su studirali u Beogradu i odlično su govorili srpski. Kao onaj što je što je progovorio sa 5 godina jer do tada nije imao primjedbi.
Ali većina ne zna kako se to radi. Ne znaju kako da olakšaju strancu da ih razume. Ne shvataju da ikom treba znanje ijednog drugog jezika sem grčkog.
Imaju toplo more, imaju smokve, limunove i masline koje ne stižu da oberu, imaju grožđe koje daje divna mirisna vina….šta ih briga da li ćete ih razumeti i da li će oni vas razmeti. Kad jednom vidite sve to, vi ste njihovi zauvek.
Jednostavno, njih baš briga. Ako ne znate njihov jezik, oni vam neće reći: naučite ga.
Čak ni to. Oni će vam reći, ko vam je kriv što se niste rodili kao Grk.