Nedelju dana prođe od kad se vratismo iz lipoga Splita (i Trogira) sa Fantastikona, devete konvencije igre, fantastike i znanstvene fantastike, a taj osećaj divote nikako ne prolazi.
Sećam se Splita kao kosmopolitskog, otvorenog, divnog grada srednjevekovnih zidina u kojima žive lepi, duhoviti i gostoljubivi ljudi modernih shvatanja.
E, pa, sad je sve još mnogo lepše nego u mom sećanju.
Taj uglačani kamen, neuprljan pomodnim tričarijama, ta Riva na najlepšem moru na svetu, taj govor, ta ljubaznost, ti osmesi… i niko ne zna da spremi ni grdobinu, ni škampe, a bogami ni rožadu kao Dalmatinci…. A tek plavac…..
Fantastično….