Uznemirujući naslov koji su naši izdavači zadržali prilikom prevoda (za razliku od engleskog govornog područja, gde se ista knjiga zove nešto kao: U potrazi za smislom života) krije slavljenje života, odu životu, priču o neprocenjivoj vrednosti ljudskog života i to baš onda kad izgleda da taj isti život ne vredi ni koliko korica buđavog hleba.
Bezuslovna vera u bezuslovni smisao života.
„Pretpostavka da je za mentalnu higijenu….. potrebna ravnoteža ili…… homeostaza, stanje bez napetosti, smatram opasnim nesporazumom. Čoveku je za zdravlje potrebno stanje težnje i borbe za cilj koji je njega dostojan…. duhovna dinamika između dva pola, gde jedan pol predstavlja smisao koji treba ostvariti, a drugi pol je čovek koji ga mora ostvariti“
„Ko, naprotiv, nije mogao da veruje u budućnost, u svoju budućnost, taj je u logoru bio izgubljen.“
„Na svetu postoje samo dve vrste ljudi: ljudska i neljudska vrsta“
Zašto je u koncentracionim logorima bilo najmanje samoubistava? Zašto se nisu ubili? Ti logoraši, ljudi svedeni na robove, stvari, predmete iživljavanja, koji su trpeli neopisive patnje koje mi ne možemo ni zamisliti?
Zašto se jednostavno nisu ubili?
Frankl, psihijatar, tvorac logoterapije, logoraš broj 119104, koji je tri ratne godine proveo u četiri logora (najviše u Aušvicu) napisao je za devet dana, 1945.godine, ovu knjigu u kojoj nam daje odgovore.
Fascinantna knjiga, fascinantan čovek.
Svi treba da pročitamo ovu knjigu.