Kada su u pitanju tzv. knjige o samopomoći, ne bih mogla jednostavno da odgovorim da li mi se dopadaju ili ne. Nije to kao kad me pitaju za krimiće. Njih volim, iako sam tu veoma probirljiva, ima veoma, veoma loših (bar po mom mišljenju) krimića, čak iako su svetski poznati. Sa popularnom psihologijom stvari stoje drugačije. Nije stvar samo u tome da li su to dobre i valjane knjige, da li su ih (na popularan način) pisali stručnjaci i ljudi koji zaista znaju o čemu govore, a ne lajf učiteljice, joga letači i beli magovi, profesori disanja u 47 lekcija, ili veliki biznismeni koji vam govore kako da zaradite velike pare, dok ih sami zarađuju upravo prodajući vama knjigu o zarađivanju para.
Dakle, ne mogu reću da li volim popularnu psihologiju.
Sve te knjige koje obećavaju da će vam promeniti život.
Šta to znači? Svaka knjiga koja mi se dopala (čak i poneka koja nije) promenila mi je život. Ali, i među popularnom psihologijom postoje knjige koje ispunjavaju to obećanje. Koje vam zaista menjaju život.
Stvar je u tome što one to rade direktno. Nema skrivenog značenja, ne morate da se trudite da shvatite šta je pisac hteo da kaže. Dovoljno je samo da sledite uputstva. Ako se desi to i to, uradite ovo i ovo. Da biste sprečili ono, morate voditi računa o ovome.
Zato je važno da one budu tačne. Da budu precizne. I da budu poštene.
U suprotnom ne vrede više od natpisa u nekim WC-ima da ne bacate papir u WC šolju. A gde da bacate upotrebljeni toalet papir? Da ga lepo slažete u korpu pored vlastitog nosa?
Takvo uputstvo ne samo da je besmisleno, nepotrebno i neizvodljivo (najčešće zato što toalet papira u takvim WC-ima obično i nema), već je i štetno za one koji ga slede, a i za one koji dođu posle njih.
Ima mnogo knjiga popularne psihologije koje su baš kao ovo uputstvo.
E, ovo nije takva knjiga.
„Okružen psihopatama“ je nastala kao nastavak knjige „Okružen idiotima“ (pročitati) od istog autora, za koga, moram priznati, nisam uspela da nađem „šta ima od škole“. Stručnjak za komunikaciju i pisac, ok, ali šta je završio, koje diplome poseduje? No, uprkos nedostatku podataka o njegovom formalnom obrazovanju, Tomas Erikson me je prosvetlio.
Prvo, sam kaže da je knjigu napisao posle „Okružen idiotima“, kada je primetio da izvesni čitaoci iste, zloupotrebljavaju znanje koje je pokušao da im prenese.
Pošteno.
I onda je smatrao da je neophodno da onu drugu grupu čitalaca upozori na ove prve.
Na psihopate.
I dobismo precizno osam faktora koji definišu psihopate prema modifikovanom testu ličnosti koji su prvi razvili Skot Lilijanfeld i Brajan Endruz:
- makijavelistička egocentričnost: nedostatak empatije i osećaj odvojnosti od drugih, zarad ostvarenja ličnih ciljeva
- socijalni uticaj: sposobnost da se okolina šarmira i obmane
- nemilosrdnost: izraziti nedostatak emocija, osećaja krivice, nepostojanje obzira prema tuđim osećajima
- bezbrižni nedostatak planiranja: poteškoće u planiranju unapred i uviđanju posledica sopstvenih postupaka
- neustrašivost: težnja ka rizičnom ponašanju, isto kao i manjak straha koji uvek prati svaki rizik
- eksternalizacija krivice: nesposobnost da se preuzme odgovornost za vlastite postupke, umesto čega krive druge ili racionalizuju svoje izopačeno ponašanje
- buntovnička nekonformnost: nepoštovanje i odbacivanje socijalnih normi i društveno prihvatljivog ponašanja
- neosetljivost na stres: manjak tipičnih reakcija na traumatične događaje i sve što inače izaziva stres
I tako, sad mogu konačno da odahnem. Ne umišljam da moj kolega gazi preko leševa bez ikakve griže savesti.Ne čini mi se da moja rođaka ne pokazuje nimalo saosećanja za druge članove porodice. Ne preterujem kad pomislim da moj prijatelj uopšte ništa ne planira i ne razmišlja o posledicama svojih neverovatnih impulsivnih poteza. I sasvim je moguće da se sve te osobine nalaze u jednoj istoj osobi. I da je ta osoba izuzetno šarmantna i sa velikim uticajem na okolinu. I da nije nikakvo čudo ako ih ima više baš u mojoj okolini. I da je sve to tačno.
Pa šta nam valja činiti?
Sve nam to lepo objašnjava Erikson. On ovde ponavlja gradivo iz prve knjige, za kampanjce, dajući nam četiri osnovna tipa ličnosti: crvene, plave, žute i zelene i objašnjavajući nam da svako od nas ima u sebi malo ovoga i malo onoga, ali da ipak preovlađuje jedna ili dve boje. Zatim nam, teoretski i praktično objašnjava kako se ponašaju psihopate određene boje i kako da ih prepoznamo. A zatim, objašnjava nam kako će nam psihopate prići i beskrupulozno nas izmanipulisati ako smo plavi, žuti, crveni ili zeleni. I onda naravno, kako da to izbegnemo.
„Ljudi uglavnom ni sami ne veruju da su tako podložni manipulacijama i kontroli. Upravo zato je njima toliko lako manipulisati i kontrolisati ih.“ Vilson Brajan Kej
„Suština je u tome da ovde imamo posla sa vrlo malim brojem jasno izraženih pokretačkih sila. Neki istraživači tvrde da, kada je reč o najosnovnijim pokretačkim silama kod ljudskih bića, preostaju samo dve: moć i seks ( Ili, kao što je neko već kazao, sve se vrti oko seksa-osim seksa! Jer tu je u pitanju moć. Razmislite o tome!)“
Erikson nam navodi mnoge primere jednostavne i stopostotno uspešne manipulacije:
„Ono što je u tome čudno – i zapravo prilično jezivo – jeste činjenica da većina psihopata i drugih manipulatora koristi slična sredstva za postizanje istih ciljeva“
„Psihopati je dovoljno samo to da se, kada, na primer, Zelena žena pred ogledalom primeti da se ugojila, jednostavno složi sa njom…. A njeno samopouzdanje, koje je i dotle bilo slabo, prima još jedan udarac“
Ili:
„..pozitivna podrška…. koja može biti kobno oružje. Ali, trik je u tome da manipulator isprva navikne svoju žrtvu na situaciju ispunjenu sladoledom i balonima. A onda sve to nestane tek tako, kada i počinje sunovrat i pakao.“
Šta da radimo, kako da se odbranimo od predatora?
„Neophodno je da prepoznajete kada vas drugi teraju da promenite svoje mišljenje a da vi to zapravo ne želite…….Ono što je najbitnije jeste vaš vlastiti izbor….Moja teza je krajnje jednostavna: niko ne treba ni sa čim da se pomiri protiv svoje volje. Budite budni i izričito svesni svega što se oko vas zbiva“
I meni, možda najvažniji savet:
„Kada odlučujete da li vaš partner zavređuje vaše poverenje ili ne, najveća greška koju možete napraviti je da svoj sud zasnujete na njegovom ranijem ponašanju. Osmotrite još jednom tri prethodno navedena sastavna dela: predvidljivost, pouzdanost i izvesnost, pa razmišljajte o njima u sadašnjosti. Ne prošle godine, niti pre vašeg venčanja, ne obazirite se ni na to kako se vaš partner ponašao u kući sa vašim roditeljima ( ponašanje vašeg partnera tada je verovatno bilo primereno, budući da se psihopata uvek pažljivo pripremi…). Ne, usredsredite se na ono što se dešavalo jutros, juče, ili se upravo dešava u ovom trenutku razgovora, koji vas je doveo do granice mučnine“
Tako se lako može desiti da otkrijete šta nije u redu u vašoj vezi. Nije do vas, ni do okolnosti u kojima živite. Već do onog sa kim živite. Može se desiti da živite sa psihopatom.
I onda, šta?
„Spakujte se i idite.
Ako ste se slučajno zaljubili u psihopatu, ako vas je zadesilo da se venčate sa jednim takvim, ako imate decu u vezi sa psihopatom… to će, naravno, biti vrlo komplikovano.
Ali, svejedno…
Spakujte se i idite.“
Spakujte se i idite. Zato što ih ne možete popraviti. Ni vi ni bilo ko drugi.
I onda, neizbežno, čitajući ovu knjigu i uviđajući koliko ima psihopata u vašoj okolini, zapitate se niste li u sami u toj kategoriji.
Nisam li i ja sam psihopata?
Pa, kao i kad je u pitanju ludilo, čim ste postavili sebi to pitanje, možete biti mirni.
Nema vašeg imena u imeniku psihopata.