Uzimam ovu knjigu u ruke zato što je danas Božić. Mogla je to biti i Pustolovina božićnog pudinga, recimo, od iste spisateljice. Ili, uopšteno govoreći, bilo koja knjiga sa moje zidne police, pete odozgo. Celom širinom, koja iznosi preko dva metra, baškare se, udobno smeštena različita izdanja Agate Kristi. Ušuškana, prijatna za oko, mame da ih uzmem, i uz šolju tople čokolade, čaja, ili, zašto da ne, šerija ili crnog vina, okrenem prvu stranu bilo koje knjige.
Jer, iskreno, ne mogu da zamislim bolji način da čovek provede vreme kad je sam u kući, ili bolji način da provede deo praznika, kad se svi okućani povuku u svoje ćoše posle svečanog ručka, od vremena provedenog sa ledi Agatom.
Volim krimiće, ali sam vrlo izbirljiva po tom pitanju. Agata Kristi je moj izbor od dana kada sam išla u osnovnu školu i u mesnoj biblioteci stalno iznova i iznova tražila njena dela. Nažalost, iako je spisak bio poduži, nije bio neiscrpan. Jedna od najplodnijih spisateljica bila je zastupljena sa možda desetak dela. Kasnije su Slobodna reč, BIGZ i, naravno, sve veće izdavačke kuće ponovo štampale i doštampavale najraznovrsnije naslove Agate Kristi. Kupovala sam ih sve. Kupovala sam hrvatska izdanja moje mladosti (samo je takvih bilo tada) sa imenima koja su štampana u originalu, tako da nikad nismo znali kako se baš tačno zovu junaci, zatim nova ukoričena izdanja, džepna izdanja, polovne knjige i knjige na engleskom koje su mi donosili iz inostranstva ili sam ih nalazila na putovanjima. Čak sam kod jednog uličnog prodavca našla i jednu knjigu čija se radnja dešava u starom Egiptu i koja je izgledala tako kao da je stvarno i došla iz starog Egipta. Kasnije se pojavilo novo izdanje sa promenjenim naslovom, ali i dalje smatram da je ovo kolekcionarski primerak, koji će dostići vrtoglavu sumu (kad bih ga ikad prodavala, ha!)
Bilo da se radnja dešava na arheološlim ekspedicijama, u vikariji, Londonu, engleskom selu, Karibima, na krstarenju, u internatu ili snegom zavejanom luksuznom vozu, negde kod Slavonskog Broda, bilo da slučaj rešava Herkul Poaro, ekscentrični belgijski detektiv sa ogromnim brkovima koji koristi isključivo male sive ćelije, ili simpatična bakica, gospođica Marpl, pa čak i par detektiva amatera, jedno je sigurno: uživaćete od prve do poslednje strane. Nema tu mnogo krvi, i eksplicitnih opisa ubistava, ali sve vreme vas prožima laka jeza, taman takva da zahteva gorespomenutu toplu čokoladu.
„Pilar duboko udahnu vazduh, Lidija malo ustuknu.
Zatim ,osetivši neki pokret iza sebe Hari prestade da se smeje i naglo se okrenu. Iako ga nije čuo kad je ušao, Alfred je tu mirno stajao. Posmatrao je Harija sa čudnim osmehom na licu.
Nekoliko trenutaka Hari je nepomično stajao, a zatim mu na usnama lagano zaigra osmeh. Pođe korak napred.“
Agata ulazi u glavu svojih likova, čeprka im po mozgu, daje vam uvid u njihove misli, kaže vam sve što je potrebno da i vi vidite ko je ubica. Možda je to baš zato što vas pušta tako blizu, pa od pojedinosti ne vidite celinu. Ne možete da se izmaknete i da sagledate sve. Jer, mon ami, niste vi Herkul Poaro, a ni pronicljiva gospođica Marpl, samo detektiv amater kome su date sve činjenice na uvid, ali…
Sam „Božić Herkula Poaroa“ spada među najbolje knjige Agate Kristi. Iako nije ni među najpoznatijima, možda čak ne ni pretočena u film, poštovaoci znaju.
Svirepo ubistvo glave porodice, bogatog tiranina Simeona Lija dešava se u njegovoj kući na Božić. Svi članovi porodice su prisutni, svi imaju motiv i naizgled niko nije imao mogućnost da izvrši ubistvo.
„Hilda Li nastavi polako:
-Plašim se…
Sajmon je prekide:
-Plašiš se mene?
Hilda odgovori:
-Ne Vas. Plašim se za Vas“
„Božić je praznik dobre volje. …..
A porodice, one koje su bile razdvojene tokom praznika ponovo su na okupu. Morate priznati, dragi kolega, da pod takvim uslovima mora postojati velika količina napetosti. Ljudi koji nisu prijatelji čine ogroman napor da deluju tako! Zato, za Božić ima mnogo licemerja oko nas, dobronamernog licemerja, proizašlog pour la bon motif, c’eat entendu, ali ipak licemerja.
..pod takvim uslovima-mentalne napetosti i fizičke slabosti-veoma verovatno da razlike i nesporazumi koji su do tada bili blagi i beznačajni mogu odjednom poprimiti ozbiljniji karakter. Kad se čovek pravi da je plemenitiji, popustljiviji, širokogrudiji nego što jeste, pre ili kasnije počne da se ponaša odbojnije, grublje i uopšte nepriličnije nego obično. Ako pregradite potok prirodnih reakcija, mon ami, pre ili kasnije brana pukne i nastane potop.“
Sa Poaroom nema kompromisa kad je u pitanju zločin (dobro, možde jednom ili dvaput, ali to su bile specifične okolnosti)
„-Sigurno ne bi bio jedini neotkriveni ubica na svetu
-A šta je sa ostalim članovima porodice? Onima koji su nevini?- upita Poaro.
Netrmice ga je gledala.
-Pa šta je sa njima?
-Shvatate li da ako ostane tako kako želite, niko nikad neće saznati ko je ubica. Senka će pasti na sve podjednako…
Ona nesigurno dodade:
-Nisam mislila na to
-I niko neće saznati ko je krivac… , reče Poaro, a zatim blago dodade:
-Osim ako vi već ne znate, madame?“
Nećete znati do samog kraja. Dok vam ledi Agata ne pokaže prstom. Dok vam Poaro ne objasni. A onda vam nije jasno kako i sami to niste shvatili. Jer sve vreme vam je rešenje, naravno, bilo pred nosom.